Уводне напомене. У складу са Уговором о Енергетској заједници и одлуком Министарског савета Енерегетске Заједнице којом је прихваћена примена Уредбе ЕУ, успоставља се тржишни механизам за расподелу Капацитета учесницима на тржишту. Да би се постигла максимална транспарентност у додели овог преносног капацитета и да би се избегла дискриминација у додели капацитета, Оператори преносних система ће организовати заједничку расподелу прекограничних капацитета.
Уводне напомене. Уговор о организовању путовања подразумева постојање најмање два лица: путника (потрошача) и организатора путовања. У пракси су честе ситуације да се између ова два лица интерполирају још нека лица – тзв. посредници, који економским речником спајају туристичку понуду са туристичком тражњом. Посредници могу бити ангажовани од стране путника, да у њихово име и за њихов рачун закључују уговоре о организовању путовања. Такође, они могу бити у уговорном односу и са организаторима путовања, тако што ће на тржишту нудити и продавати њихове пакет аранжмане, и то као заступници организатора или дистрибутери. За Србију, проучавање појмова организатора и посредника код уговора о организовању путовања има посебан значај из најмање пет разлога. Прво, имајући у виду да је уговор о организовању путовања паралелно уређен у два закона (Законом о облигационим односима1 и Законом о заштити потрошача2), правилно схватање појма организатора путовања директно одређује домен примене Закона о заштити потрошача, а индиректно и Закона о облигационим односима. Друго, за разлику од двоструке регулативе уговора о организовању путовања, посреднички уговор о путовању је уређен само Законом о облигационим односима, што представља велики проблем, због унутрашње неконзистентности са Законом о заштити потрошача, који индиректно прихвата другачији концепт посредника и садржи фундаментално другачију регулативу уговора о организовању путовања. Треће, појмови организатора и посредника путовања нису дефинисани ниједним српским позитивноправним прописом. Четврто, нека важна правила за ову тематику налазе се и у Закону о туризму,3 те је неопходно и њима наћи место у контексту два претходно поменута закона. Пето, потребно је схватити у којим ситуацијама је оправдано наметнути неке обавезе организатора путовања посреднику, као и када је потребно поистоветити посредника са организатором.
Уводне напомене. КРАЈЊИ КУПАЦ је у овом уговору правно лице које купује електричну енергију за своје потребе у смислу одредбе чл. 2. став 1. тачка 25) Закона о енергетици ("Сл. гласник РС" бр. 57/2011, 80/2011 испр. 93/2012, 124/2012), као учесник на тржишту електричне енергије из тачке 1.1.2/г) Правила о раду тржишта електричне енергије ("Сл. гласник РС" бр. 120/2012); - СНАБДЕВАЧ је у овом уговору енергетски субјекат који има лиценцу за обављање делатности снабдевања крајњих купаца електричном енергијом у складу са значењем одредбе из чл. 140. став 2. Закона о енергетици ("Сл. гласник РС" бр. 57/2011, 80/2011 испр. 93/2012, 124/2012); - Потпуно снабдевање, је продаја електричне енргије код које количина електричне енергије за обрачунски период није утврђена овим уговором о продаји, већ Крајњи купац има право да одреди количину на основу остварене потрошње на месту примопредаје, у смислу одрдбе чл. 2. став 1. тачка 59) Закона о енергетици ("Сл. гласник РС" бр. 57/2011, 80/2011 - испр. 93/2012 и 124/2012, 145/2014), те се на основу наведеног дискреционог права, само верификовани параметри измерених величина електричне енергије сматрају мериторни код израде обрачуна за утрошак електричне енергије; - Дискреционо право да одреди количину на основу остварене потрошње, Крајњи купац остварује приступом систему, са радом својих погона и са снагама потрошача, до одобрених у условима за прикључење, а у времену које му је технолошки најпотребније да обавља своју делатност пословања, а Xxxxxxxxx је дужан да му то омогући сходно одредби чл. 170. став 3. тачка 2) Закона о енергетици ("Сл. гласник РС" бр. 57/2011, 80/2011 - испр. 93/2012 и 124/2012, 145/2014), тако да износ измерене ангажоване снаге и период ангажовања, сматрају за дискреционо право крајњег купца да одреди количину утрошене електричне енергије; - да је Наручилац тј. xxxxx, на основу чл. 39. Закона о јавним набавкама ("Сл.гласник РС" вр.124/2012,14/2015 и 68/2015), спровео јавну набавку мале вредности - набавка електричне енергије, број 02/2018 у даљем тексту: добра), које су предмет јавне набавке мале вредности Наручиоца; - да је снабдевач доставио понуду бр. од 2018.године, заведену код Купца под бројем _ од 2018.године, за коју је утврђено да испуњава све услове из Закона и конкурсне документације; - да је Купац донео одлуку бр. _ од 2018.године о додели уговора снабдевачу за јавну набавку електричне енергије.
Уводне напомене. (i) У складу са одредбом члана 43. Конвенције, објашњењима се тумаче поједине одредбе Конвенције и њених прилога. Објашњењима се, такође, описују поједине препоручене радње.
Уводне напомене. У изворном смислу, исламско банкарство је концепт финан- сијског посредовања, који се потпуно ослања на шеријатске законе. Праксу бескаматног финансирања, базираног на шеријату, налазимо још у време првих муслимана, пре више од једног миленијума, а срећемо је и у идејама раног хришћанства и других религија, с тим што је концепт исламског банкарства добио данашње обрисе тек пе- десетих година двадесетог века. Да би на прави начин разумели суш- тину исламског банкарства и економије, неопходно је проучити тео- ретске основе, на којима почивају принципи овог модела пословања и финансијског посредовања. * Аутор је асистент на Xxxxxxxxxx за економске науке Државног универзи тета у Новом Пазару, xxxxxxx@xx.xx.xx. Теоретска основа исламске економије је шеријат, исламски вер- ски закон, који третира све аспекте људског живота, како верске, тако и социјалне природе (пословне трансакције, наслеђивање, брак и по- родицу, судске процесе и др.). Шеријат не представља кодификовани скуп закона, већ су тим појмом обухваћени закони, који се заснивају на шеријатским изворима. Тумачењем шеријата бави се више исламских правних школа (мезхеба), међу којима су најзначајније ханефијска, маликијска, шафијска и ханбелијска код сунита и џаферијска ислам- ска правна школа код шиита. Шеријатски стручњаци наводе четири примарна извора шеријатских прописа између којих постоји јасна хијерархија: Куран (света књига муслимана), сунет (пракса послани- ка Xxxxxxxx), иџма (консензус мишљења, односно сагласност међу шеријатским правницима по питању одређеног прописа) и кијас (xxx- логно закључивање, као метода стварања правног мишљења или пре- седана за ситуацију или околност за коју нема директних пресуда у примарним изворима шеријата).1 Полазећи од шеријатских прописа, дефинисани су принципи исламског банкарства, који представљају основу за конципирање и формулисање исламских банкарских уго- вора. Заједнички став већине шеријатских правника је да мудареба и мушарека уговори представљају најбитније уговоре исламског бан- карства, јер на најбољи начин осликавају природу исламског бан- карства и његову посебност у односу на конвенционални концепт банкарског пословања.
Уводне напомене. РАДНО ПРАВО 26 Ч
Уводне напомене. Xxxx Xxxxxxx
Уводне напомене. 1 Разлози због којих државни службеник на извршилачком радном месту може да остане нераспоређен РАДНО ПРАВО С ређен због:
Уводне напомене. Радови на ископу у отвореном обухватају: