Превара код уговора о осигурању. Закон о облигационим односима дефинише појам уговора о осигурању на следећи начин: „Уговором о осигурању обавезује се уговарач осигурања да плати одређени износ организацији за осигурање (осигуравач), а организација се обавезује да, ако се деси догађај који представља осигурани случај, исплати осигуранику или неком трећем лицу накнаду, односно уговорену своту или учини нешто друго“ (чл. 897. ЗОО). Према члану 901. ЗОО, уговор о осигурању је закључен кад уговарачи потпишу полису осигурања или листу покрића. Како би осигуравач могао да организује заштиту од ризика, он пре свега мора да буде упознат са околностима које су од значаја за процену тежине ризика. Према члану 907. ЗОО, уговарач осигурања дужан је пријавити осигуравачу приликом закључења уговора све околности које су од значаја за оцену ризика, а које су му познате или му нису могле остати непознате. Правне последице неизвршења његове обавезе разликују се према принципу савесности. Полази се од правила да исте последице не могу да погађају осигураника који је желео да превари осигуравача ради постизања користи (нпр. ради плаћања ниже премије или неосноване наплате штете) и онога који поступа без такве намере. Постојање преваре мора да докаже осигуравач јер се савесност осигураника претпоставља. У случају да осигуравач докаже несавесност – превару осигураника у вези са пријавом околности које би битно утицале на одлуку осигуравача да закључи или не закључи уговор, он може да тражи поништење уговора. Право осигуравача да захтева поништење уговора престаје ако у року од три месеца од дана сазнања за превару осигураника не изјави уговарачу осигурања да намерава да се користи тим правом. Из овога се види да се ради о рушљивом уговору, јер се о повреди уговора не води рачуна по службеној дужности, већ на захтев осигуравача као стране из уговора. Када се ради о ненамерној нетачности или непотпуности пријаве, нема намере осигураника да превари осигуравача, али се и у овој ситуацији осигуравачу признаје право да раскине уговор у року од месец дана од сазнања за нетачност или непотпуност пријаве. Закон о облигационим односима у чл. 898. дефинише осигурани случај као будући, неизвестан и од воље уговорача осигурања независтан догађај. Дакле, веза између осигураника и ризика који се осигурава има два аспекта: 1) објективни: уговор о осигурању је ништав ако је осигурани случај у тренутку закључења осигурања већ настао, био у настајању, било извесно да ће наступити или је већ тада престала могућност да он наступи...
